Википедија

Са Википедије

Међународни симбол Википедије

Википедија је енциклопедија слободног садржаја на Интернету коју развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је почео 15. јануара 2001. године као подршка Нупедији, енциклопедији коју су писали експерти. Сада њоме руководи непрофитна Задужбина Викимедија. Википедија има више од 7 милиона чланака на 253 језику, од чега је више од 2,1 милиона чланака на верзији писаној енглеским језиком и преко 57.000 чланака написаних српским језиком (подаци су од децембра 2007). ^[1] Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а велику већину чланака може да уређују свако ко има приступ интернету. Како је популарност Википедије константно расла од њеног почетка,^[2] она се сада налази међу 10 најпосећенијих сајтова.^[3]

Успех Википедије је покренуо и неколико других братских пројеката (Викивести, Викикњиге, Викиречник, Викицитате и Викиврсте). Често се доводи у питање поузданост података објављених на Википедији.

Сада је већ уобичајено цитирање Википедије у средствима масовног информисања као и у академским круговима. Некада се то чини уз критику, а некада уз похвалу: за слободно умножавање, честе измене, за покривеност различитости. Сарадници се охрабрују да се придржавају политике „неутралне тачке гледишта“ под којом се подразумева да су значајни погледи представљени без покушаја да се установи објективна истина. Статус Википедије као референце за рад је упитан јер њена отворена природа омогућава вандализме, нетачности, недоследности и лош квалитет.

Графички приказ бројева чланака на Википедијама разних језика од 16. августа 2008.

Такође, критикују је због систематских грешака, давању предности консензусу уместо научном ауторитету, као и недостатку стручњака у поређењу са традиционалним енциклопедијама. Али, разноврсност и детаљност њених чланака, као и свакодневно обнављање, чине је корисним референтним извором за милионе људи.

Википедија има издања на 253 различитих језика, од чега су 182 издања активна, односно свакодневно се унапређују. Од тог броја 14 има преко 100.000 чланака (подаци су од марта 2007). Немачко издање Википедије, које има око пола милиона чланака, се дистрибуира на видео дисковима, док су многа друга издања умножена на другим сајтовима.

[уреди] Особине

[уреди] Слободни садржај

Википедијини чланци су доступни под Лиценцом за слободну документацију ГНУ-а (ГЛСД). Ова лиценца је данас једна од многих „копилефт“ лиценци које омогућавају умножавање, стварање изведених радова, као и комерцијално коришћење садржаја све док се назначују аутори дела и све док рад и радови остају под истом лиценцом. Када аутор да свој оригинални материјал пројекту, ауторско право остаје њему, али он се слаже да га даје доступним под ГЛСД-ом. Тако материјал са Википедије може бити инкорпориран у она дела која такође користе ову лиценцу.

ГНУ-ова Лиценца за слободну документацију (ГЛСД, или GFDL), лиценца под којом су доступни Википедијини чланци, је једна од многих „копилефт“ лиценци за ауторско право која допушта даљу дистрибуцију, изведене радове као и комерцијалну употребу садржаја, под условом да се ода поштовање ауторима тј. да се они помену, као и да тај садржај остане доступан под ГЛСД.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Википедије

Лари Сенгер, бивши главни уредник Нупедије, први је предложио Википедију и успоставио многе од њених првих политика.

Џимбо Вејлс, оснивач Нупедије.

Осим за време техничких проблема и доградњи, Википедија је оперативна од 10. јануара 2001. Историја Википедија почела је 2. јануара 2001. у Сан Дијегу у Калифорнији, у разговору између два стара пријатеља, Ларија Сенгера, главног уредника Нупедије, и Бена Ковица, програмера. Ковиц је током вечере објаснио Сенгеру идеју Викија, који је одмах схватио да би вики формат одлично пристајао енциклопедији. Сенгер је потом наговорио шефа Нупедије да направи Вики од Нупедије, и прва верзија је била постављена уживо 10. јануара. Међутим, многи корисници Нупедије нису хтјели да Нупедија буде Вики, па је тако 15. јануара на својој сопственој страници http://www.wikipedia.org настала „Википедија“.

Многи су брзо сазнали за Википедију и пројекат је растао изванредним темпом. 12. фебруара 2001. Википедија је већ имала 1.000 чланака, а 7. септембра 2001. 10.000 чланака. Од тада, Википедија на енглеском језику расте све брже и брже. Ускоро су јој се придружиле међународне Википедије на језицима попут кинеског, немачког, француског, италијанског, руског итд. У марту 2006. Википедија је имала преко 1.000.000 чланака.

Што се тиче подручја бивше Југославије, највећи број чланака имају Википедије на словеначком и српском језику, обе са преко 50.000.

[уреди] Претече

Замисао да се све знање света скупи на једном месту датира из античког доба. Може се видети у старој Библиотеци код Александрије, или код Пергамона. Модерна идеја штампане енциклопедије се први пут појављује мало пре Дени Дидроа и енциклопедија осамнаестог века.

Замисао да се при формирању енциклопедије користи аутоматизована машинерија се може пратити до Херберта Џорџа Велса и његове књиге World Brain (1937.) и Ваневара Буша и његовог чланка As we may think (1945.), у којем он износи визију Мемекса (Memex) заснованог на микрофилму. Важан допринос на овом путу је и пројекат Ксанаду (Xanadu) Теда Нелсона из 1960. године као и идеје које је у свом говору 1959. изнио амерички физичар Ричард Фејнман.

Идеја за енциклопедију која није само штампана је до појаве Интернета била сматрана фантазијом. Међутим, тренутно постоје многе енциклопедије на мрежи, а Википедија је тренутно (вероватно) највећа од њих. Изумитељ и заговарач слободног софтвера, Ричард Сталман (Richard Stallman) је 1999. изразио корисност „Слободне универзалне енциклопедије и ресурса знања“ и његова организација „Задужбина за слободан софтвер“ (Free Software Foundation) позива кориснике да посећују и доприносе Википедији.

[уреди] Главне карактеристике

Постоје три главне карактеристике пројекта Википедије, које заједно уређују њену улогу на Интернету.

1. Она јесте, или покушава да буде, углавном енциклопедија.
2. Она је Вики, по томе што је може изменити било ко (осим избачених корисника).
3. Она је слободна и употребљава ГНУ-ову Лиценцу слободне документације.

Када се говори о вишејезичким Википедијама, важно је напоменути да не постоје националне Википедије. Из тог разлога не постоји ни аустријска ни аустралијска ни британска Википедија, него Википедије на немачком и енглеском језику.

[уреди] Вандализам

Велики проблем Википедије је вандализам, који доносе разни вандали. Они често праве бесмислене и увредљиве измене на слободним Википедијиним чланцима.

„Због тога што је Википедија радикално слободна и јаван пројекат, она привлачи анархистички елемент,“ признао је медијима Лари Сенгер, оснивач Википедије. „На срећу, већина нас је спремна да заустави вандализам... И да га се реши чим се појави.“

Најмање неколицина корисника (ако не стотине или више у неким случајевима) генерално дневно прати измене на одређеним чланцима. Вандализам на чланцима обично не траје дуже од неколико минута у зависности од броја корисника на одређеној Википедији. Недавна студија коју је спровео ИБМ-ов тим је нашла да већина вандализама које Википедија на енглеском језику претрпи бива преправљен након пет минута. „Били смо изненађени колико често смо наилазили на вандализам и били смо опет изненађени како брзо је вандализам бивао преправљен,“ изјавио је Мартин Ватенберг (Martin Wattenberg), истраживач који ради при ИБМ-овом истраживачком центру TJ Watson у Кембриџу у Масачусетсу, САД. [1]

[уреди] Политике и принципи

Налепница са DVD издања Википедије на немачком језику

Корисници Википедије (који се називају Википедијанци), држе се неколико једноставних принципа:

• Корисници Википедије настоје да сви чланци буду непристрасни. Ово не значи да се чланци требају писати само једним објективним начином и да постоји одређено „стање непристрасности“, него значи да сва различита мишљења о некој теми требају бити представљена на објективан начин.

• Постоји неколико конвенција око именовања чланака. Кад постоји неколико различитих имена за једну тему, предност има име које је уобичајеније у српском језику.

• Википедијанци употеребљавају странице за разговор о некој теми (а не страницу самог чланка) да би одлучили како изменити чланак.

• Постоји неколико врста садржаја који су непожељни на Википедији, јер у ствари нису енциклопедијски чланци. На пример, Википедијини чланци нису дефиниције из речника нити су складишта за читаве текстове књига, докумената, чланака, говора исл. За ту врсту садржаја постоје сродни пројекти (детаљније под секцијом „Сродни пројекти“, испод).

• Некад постоје противречна правила и конвенције. Кад дође до таквог случаја, Википедијина заједница корисника одлучује о сваком случају засебно.

[уреди] Корисници

Википедију уређују многи (Википедијанци). Не постоји ни један „главни корисник“ или шеф. Оснивачи Википедије су Џими Велс и Лари Сенгер.

[уреди] Софтвер и хардвер

Девет сервера смештених на Флориди Испоручују Википедију свету

Првобитни софтвер Википедије је УсеМодВики, који је написао Килфорд Едамс (Прва фаза). Почетком 2002. године, Википедија је почела употребљавати ПХП вики мотор који је, користећи базу података MySQL, додао много нових могућности и био направљен искључиво за пројекат Википедије. Направио га је Магнус Менски, и познат је као Друга фаза.

Недуго након што је Друга фаза била у употреби, појавили су се велики проблеми. Википедија је постала толико спора да је било скоро немогуће изменити чланак. Ли Дењел Крокер је потом написао потпуно нов софтвер. Ова нова верзија је била велики напредак, и постала је стандард Википедије у јулу 2002. године. и још увек се употребљава. Трећа фаза се зове МедијаВики, и употребљавају је и многи други вики пројекти.

Пред крај 2003. године поново су се појавиле тешкоће у раду Википедије. Разлог проблема је загушења једног јединог Википедијиног сервера. Проблеми су у превазиђени пошто је у јуну 2004. године Фондација Викимедија набавила девет сервера, тренутно смештених на Флориди. У саставу нове конфигурације је један сервер за базу података и четири веб сервера који сви раде на оперативном систему Fedora Core.

[уреди] Језичка издања

Сарадници Википедије на енглеском језику по државама у септембру 2006.^[4]

Тренутно постоји 253 језичких издања Википедије; од тога, 15 Википедија има више од 100.000 чланака, а 145 има више од 1000 чланака.^[1] Енглески поддомен (en.wikipedia.org) прима приближно 55% укупног саобраћаја на Википедији, док је остатак расподељен на остале језије (шпански 17%, јапански 4%, немачки 4%, пољски 3%, француски 3%, португалски 2%.^[2] У децембру 2007, пет највећих језичких издања су (по броју чланака) енглеска, немачка, француска, пољска и јапанска Википедија.^[5]

Пошто је Википедија заснована на вебу и тако је доступна по целом свету, сарадници Википедије на истом језику могу да користе различите дијалекте или да долазе из разних земаља (као што је случај са Википедијом на енглеском језику). Ове разлике могу да доведу до мањих сукоба због правописних разлика или тачке гледишта. Иако различита језичка издања поштују глобалне политике као што је „неутрална тачка гледишта“, оне се разликују по неким деловима политике и деловању, а најпознатија разлика је у томе да ли слике које нису слободно лиценциране могу да се користе уз тврдњу о поштеној употреби. ^[6][7][8]

Проценат свих Википедијиних чланака на енглеском језику (црвено) и 10 највећих Википедија. У новембру 2007, мање од 25% Википедијиних чланака је било на енглеском језику.

Википедија је описана као „покушај да се створи и дистрибуира слободна енциклопедија у најбољем могућем квалитету свакој особи на њеном матерњем језику“.^[9] Иако свако језичко издање Википедије функционише мање или више независно, учињени су неки покушаји да се оне све надгледају. Они се делом координишу путем Мета-Викија, викија Задужбине Викимедија посвећеном одржавању свих њених пројеката (Википедије и других). На пример, Мета-Вики пружа важне статистике на свим издањима Википедије и одржава списак чланака које би свака Википедија требало да има. На списку се налази основни садржај подељен по темема: биографија, историја,географија, друштво, култура, наука, наука, технологија, храна и математика. Што се тиче осталих чланака, није редак случак да чланци јако повезани са неким језиком и да немају свој одговарајући чланак на другом језичком издању Википедије. На пример, чланци о неким малим местима у Србији се могу пронаћи само на српској Википедији.

Корисници са довољним знањем страног језика се охрабрују да сами преводе чланке; аутоматско превођење текста је изричито забрањено.^[10] Преведени чланци представљају мањи део укупних чланака на многим википедијама.^[11] Чланци доступни на више од једног језика могу да пруже међувики везе, обично са леве стране, које воде до одговарајућих чланака на другим издањима Википедије. Слике и мултимедијални фајлови се деле свим језичким издањима преко Викимедијине Оставе. Поред превођења, неки вишејезички напори су реализовани захваљујући вишејезичкој координацији.

Неколико језичких верзија Википедије је објавило избор википедијских чланака на DVD-у. Енглеска верзија^[12] коју је развио Линтервеб садржи "1988 + чланака".^[13][14] Пољска верзија садржи око 240000 чланака.^[15] Постоји и неколико немачких издања.^[16]

[уреди] Узимање комплетне Википедијине базе података

Пошто је Википедија слободна енциклопедија чији је садржај одређен ГНУ-овом Лиценцом слободне документације, било ко у било које време може да преузме „скоро текућу“ верзију комплетне Википедије. За детаље посетите страницу о преузимању комплетне Википедије на енглеском језику.

[уреди] Сродни пројекти

Википедија има неколико сродних пројеката. Они су:

Вики речник	Вики књиге	Вики цитати	Вики изворник	Вики врсте	Вики вести	Вики остава	Мета Вики

[уреди] Награде

[уреди] 2004

• Прикс Арс Електроника, победник - у категорији Прикс Арс Електроника Дигиталне заједнице.
• Веби (Webby) награде, победник секције "Заједница".

[уреди] Види још

[уреди] Види још

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Википедија

• Мета-Википедија
• Оригинална Википедија на енглеском језику

п • р • у Задужбина Викимедија
	Википедија | Викиречник | Викицитат | Викијуниор | Викиверзитет | Викизворник | Викимедијина Остава | Викиврста | Викивести | Мета-Вики